Gordost i predrasude

Published on 14:00, 08/22,2016

Dragi moji pišem vam ponovo sa kraćom pauzom. Nadam se da ćete imati razumevanja, jer sam prošla u prethodnom periodu  golgotu i jednu neverovatnu spoznaju koja me je koštala mnogo, ali sam joj zahvalna.

Čovek nije svestan svojih postupaka, svog ponašanja, sebe dok dobro ne lupi o zemlju i dotakne dno sopstvenih iluzija ,koje je godinama brižno gradio.

Za sebe mogu reći da sam osoba koja je često u prošlosti gradila odnose na iluzijama, na osnovu nečega  kako bi trebalo da izgleda, a ne šta jeste zapravo.

Rano sam bila odvojena od roditelja i samim tim sam težila da izgradim kroz svaki odnos bio prijateljski ili partnerski,neku vrstu simbiotskog odnosa, koji me na kraju uguši ali i drugu stranu naravno.

Dugo sam ponavljala te obrasce dok nisam našla i partnera koji je imao isti obrazac i tada je u meni sve puklo.

Nisam sebi priznavala sve ovo vreme da sam bila žrtva svojih zabluda da sam izgradila veštačku tvorevinu identiteta koja sve može sama, koja je sama sebi dovoljna, koja je uzgred budi rečeno najpametnija i najbolja sama sebi.  Otuda shvatam da sam upala u obrazac gordosti i narcističkog poremećaja, gde nisam uspevala da vidim sebe u bilo kom odnosu sa drugim osobama ali ni druge osobe preko puta sebe.  Šta se u tom trenutku spoznaje dešava. Kolaps!

Sistem vrednosti propada i dovodi vas  u direktno suočavanje sa samim sobom i to zahvaljujući partnerskom odnosu koji se razvijao na iluzornim temeljima, koje ja nisam u početku prepoznavala.

E, sada tu kreće, da li sam ja svesna ovoga što mi se dešava, da li sam to zaista ja, ko sam zapravo ja i šta je osoba pored mene videla u meni kada ja sebe ovakvu ne mogu da podnesem.

U čemu je fora u ovom tekstu i što ja serem bespotrebno o ne čemu što možda i nekoga ne zanima ali poenta jeste da mi bez drugih ni ne postojimo. Oni su naše ogledalo, verovali ili ne?

I dokle god mi mislili da smo nedodirljivi ili najbolji pa i najgori, osoba preko puta vas vam šalje poruke ko ste vi?

Pravo pitanje se nekada kasno postavlja, ali nikada se ne dovodi u pitanje ta spoznaja koja nije laka i verujte u većini slučajeva ubeđena sam da je mnogo ljudi prošlo ovo ludilo ali se stidelo da podeli sa ostatkom sveta.

Predrasude su glavne kočnice da priznate sebi da ste pogrešili. Predrasude su te koje su vas dovele do zabluda i iskrivljene precepcije ko ste vi, šta želite i da li zaista to što ste sada želite i da ostanete ceo život.

Znate malo ljudi ima svest o tome kakav bi želeli život da vode. Svako koga pitate kakav bi želeo da živi život on bi vam rekao pa srećan. Pravo pitanje koje sebi treba da postavite šta je za vas sreća?

Da li ljubav prema novcu, moći, porodici, partneru ili sebi?

Ja sam nakon svih ovih pitanja dala sebi odgovovor da želim da zaista volim sebe istinski bez predrasuda, ne zbog partnera ili nekog drugog faktora, već zbog same sebe. Ne želim da o sebi mislim da sam najpametnija ili najbolja, želim da mislim da sam prosečna ali da moja prosečnost može da me usreći i da mi da mnogo više.

Želim sebi život punog smeha i radosti, ali i uspona i padova, kako bih mogla da vidim svoj rast i da još više sazrevam i menjam se, jer nema razvoja bez iskušenja.

Želim sebi da postavim ciljeve koji su ostvarivi i da me na putu mojih ciljeva prate dobri ljudi, sa kojima ću deliti iste snove. Želim da ostanem skromna i pri velikom uspehu se ne uznesem, jer kada spoznate dno znate  koliko ga je bilo lako dotaći.

A vama dragi moji koji čitate ovu moju bolnu ali svrsishodnu spoznaju želim da i vi sebi postavite isto to pitanje, kakav biste život želeli da živite?

Iznenadićete se odgovorom.