Volim te Ričarde, ali sebe volim više!

Published on 09:20, 10/18,2017

 

Drage moje dame, poznata vam je rečenica u naslovu koju u seriji Sex and city izgovara Samanta : Žao mi je Ričarde volim te, ali sebe volim više. Za mene u ovom trenutku najznačanija rečenica, koja me je pogodila u centar onog trenutka kada sam odlučila da odem od jednog sličnom Ričardu.

Biti igrač u životu ne može svako i verujem da nije lako, ali nisam od tih da se dokazujem kako bih jednog dana počela da patim od neuroze, ne hvala!

Ovaj tekst sam posvetila svim devojkama koje sebe svakoga dana dovode u zabludu da će promeniti nekoga ili da će svojim posvećivanjem i davanjem nekome ko to ne ceni, da ga učine anđelom, plemenitijim i sl. Ne zanosite se drage moje, taj je i iz pakla pobegao, sada se zaglavio u limbu i samog sebe ne vidi, a kamoli vas.

Svaka žena u samoći prođe kroz razne emotivne krize, moja je trajala dovoljno, od trenutka kada sam dozvolila jednog potpuno nestalnoj osobi da uđe u moj život.

Mislila sam da će biti zabavno upoznati nekoga ko je drugačiji od mene po mnogo čemu, da tako sam barem mislila. Mr.Ričard koristim ovaj pseudonim ,jer ga sličnost prati velika.

Kada sam ga prvi put upoznala mislila sam da su varnice nešto što opisuje  svaka žena kao, on je taj. Vremenom upoznajući takvog muškarca naizgled ostvarenog u poslu, naizgled neko ko zna šta hoće, stav zavodnika, shvatite da je on ništa, osim nekog ko me je potreban držač ogledala, da mu se divi svakoga dana, jer on sebe od dupelizaca u svom okruženju ne vidi drugačije.

Željan pažnje, bliskosti koju ne ume da primi, željan ljubavi koju ne ume da primi a ni da, da.

Zapitah se kako zalutah u pogledu izgubljenog narcisa. Strpljenje mi je bilo najbolji pokazatelj, da devojke moje drage, koliko sam ja popuštala on je tražio više, ne da daje, već da posedujei kontroliše.

Izvini, frajeru ali ja nisam ptica koja će se držati u kavezu, odgovarati tvojim potrebama kada ti poželiš i otvoriš mi vrata tog istog kaveza ako zalužim. Mora da priznam da sam tada shvatila da je on imao vrlo traumatično detinjstvo kao i ja. I da je takođe naučen da se ljubav zaslužuje. Hvala dragom univerzumu, da sam obrazac primetila posle nekog vremena, ali u sopstvenim trenucima slabosti svi zalutamo u svoju rupu, zvana trauma, koju treba prepoznati i pobeći. Tako se zapravo i povežemo sa našom senkom, čiji deo nismo prihvatili još i raščistili sa sobom.

Ne mogu reći da mi je u početku bilo lako da prihvatim da je nesrećan zbog sopstvene egocentričnosti, koja proizilazi iz straha da ne bude povređen, nemoći da se prepusti bilo kome, ali jednostavno moje sažaljenje za njega je izostalo.

Zahvalila sam se sebi što nisam dugo bila u začarom krugu spasiteljke, jer sam ubrzo shvatila kome je bilo potrebno izbavljenje iz tako iscrpljujućeg odnosa, koji je ličio na sve, samo ne na ljubav.

Zato sam i započela replikom Samante ovaj tekst, jer sam shvatila da sam u odnosu sa takvom osobom porasla na teži način ali i još više se okrenula sebi. Zaista mislim da nije potrebno stalno se saplitati o isti kamen, kako bismo potvrdili teoriju da smo voljeni.

Postaviti pitanje sebi od koga ti je važno biti voljen?

Najvažnije od sebe same, a druga strana ako te ne prepozna to je samo zato što sebe ne vidi i to je u redu. Dobro je što vas ne vidi, jer to vama i ne treba.

Važan segment u odnosima jeste emotivni rast. Ako ne možete rasti emotivno zajedno, ako ne može da vas prati, ako vam ograničava slobodu, na bilo koji način, to nije onda osoba za vas. Ne zalužuje vas.

Ljubav se ne zalužuje, ljubav je već tu, samo će je videti onaj koji sebe može da vidi.


1 2 3  Sledeći»