Pismo G – din Selfiju

Published on 19:00, 07/28,2016

Poštovani,

U prilogu vam dostavljam svoju biografiju, u nadi da ćete me ukoliko imate potrebu za novim kadrovima pozvati.Unapred zahvalna.

Ovako zvuči svaki mail mučenika koji traži posao ili barem nagađam da izgleda ovako. Od honorarnog rada ne može da se živi, a da dobijem zaposlenje za stalno mislim da mi je postala bajka sa hepi endom.

Svakodnevno pošaljem preko 50 biografija na različite oglase i pozicije, jer kao što i znate da sam Diplomirani novinar, završila 3. Godinu glume i prvu godinu koučinga.Iskustva u radu imam 4. godine i više, ali koga je to briga?Kada odeš na razgovor za posao poslodavac se Bog zna kako oduševi tvojom biografijom i obeća kule i gradove i naravno ništa od toga. Onda odeš na sledeći razgovor i jovo – nanovo. Odeš na probni rad, a tamo te dočeka ćelavac sa kajlom oko vrata širine tri prsta i pita te šta si završio i sa kim živiš?Da li taj neko sa kim živiš je zaposlen i još niz gluposti, a ja se pitam da li da ga pitam koliko razreda osnovne škole ima?Ili da mu kažem koje mi je boje jutarnja stolica!Koji blagi užas!

Pre par godina sam osnovala svoju edukaciju i držala privatne časove glume, iz dana u dan sve više sam shvatala da sav novac koji zaradim ide više onima kome plaćam prostor, nego što uopšte meni ostane za život.

Počela sa radionicama, ali ne može samo od toga da se živi.

Pitam se da li G – din Selfi zna da je naći posao u Srbiji kao dobiti sedmicu na lotou?

Da li znate da sam nedavno radeći u jednoj od HR agencija videla bezbroj biografija mladih ljudi sa diplomama iz Graca i doktoratima koji pristaju da rade i poslove u kafiću ili u trafici?

Pa gde je tu pravda?Da li je moguće dobiti posao u Srbiji jedino ako ste drug – član?I ako vam članska karta viri iz prednjeg džepa tri prsta SNS?

Željno iščekujem da mi se neko nekada putem društvenih ili nekih drugih medija obrati na bilo koji način zbog tekstova koje upućujem njegovom Visočanstvu, čije suze i znoj ne pomažu mladim ljudima?

Zanima me kada će doći do reforme obrazovanja a samim tim i do sistema zapošljavanja, jer ako se školujemo konstantno za profesije čija su radna mesta stalno nedostupna ili neisplativa, koja je svrha našeg školovanja?

Da li je to svrha sistema, da nas natera da razmišljamo u pravcu da nije potrebno akademsko obrazovanje već samo zanat i udri, jer ljudi sa zanatom se pre zaposle nego mi koji se školujemo po 15. godina da bismo na kraju radili posao nekog kancelarijskog pacova ili nekog animatora u igraonici kao jeftinog radnika koji je zamenljiv?

Ili je možda isplativije ovo što nam serviraju na tv da se bavimo elitnom prostitucijom ili kriminalom kako bismo bili popularni i slavni, ali bez mozga i obrazovanja?

Zašto stalno se trude da naprave od ljudi budale, koji jure pokemone i na taj način uspevaju da zatupe i ono malo normalnih i onda vladaj do smaka sveta.

Poštovani,

Ovom prilikom vam se obraćam kao građanka Srbije zabrinuta i umorna od intervjuisanja sa polumozgašima na rukovodećim pozicijama, umorna od poniženja tim uvidom da i od goreg ima gori i da je na višoj poziciji od tebe i prodaje ti muda za bubrege, a nije knjigu u šake uzeo nikada, osim možda kada mu je na livadi sa koje je došao nestalo toalet papira.

Zahvaljujem se na razumevanju što ste posvetili pažnju ovom tekstu i malo ogorčenosti prema G-din Selfiju i njegovom jednoumnom sistemu.

S poštovanjem,

 

Zabrinuta iskreno građanka Srbije nekada prelepe zemlje sa pravim akademicima i smislom za humor.

 


1 2 3  Sledeći»