Gledam  tv i po stoti put ne mogu da se ne iznerviram kada vidim ko se sve promoviše na televiziji i ko se danas smatra popularnim i elitom.

Tragično je to što mučeni akademici nemaju nikakvog medijskog prostora, a smatram da bi itekako imali šta pametno da kažu i da ovaj polupismeni narod osveste koliko su u mogućnosti.

Emisije koje nam daju na tv su jadne i bez ikakvog smislenog sadržaja. Svaka emisija je zabavnog karaktera prepuna šunda, vulgarnosti i praznine. Vokabular spikera se čuje sa poštapalicama ili se brkaju termini i njihova prava značenja.

Pitam se ako ikada odlučim da imam dete jednog dana, šta tom malenom stvorenju koje tek odrasta da ponudim od sredstava informisanja osim knjiga . Da li je moguće da na ove stvari ljudi više ne reaguju i dokle ide ovaj primitivizam sa prostitutkama i kriminalcima koje su nam glavni akteri na tv i služe kao uzori budućim naraštajima. S obzirom da radim sa decom ne mogu da ne primetim da sva deca uveliko imaju facebook ili instagram profil pa čak i sedmogodišnja devojčica ima dečka sa kojim se dopisuje preko facebook. Mislite da preterujem, nimalo, verujte mi, to je zato što roditelji nisu upućeni šta im deca rade na profilima i da li se zaista dopisuju sa drugarom ili nekim pedofilom koji im šalje porukice koje su simpatične i mami.

Prvo ovim tekstom želim da iskažem zabrinutost da je sve manje obrazovnih programa, programa koji podrazumevaju kulturni sadržaj, šta mislite zašto nam je to potrebno?

Ukoliko ne znate pojasniću, prvo deca bi vam manje visila na društvenim mrežama, slušala  bi informacije koje su od značaja za njihov intelektualni razvoj. Manje bi se zatupljivali nekim starletama i kriminalcima, koje kakvim političarima i ostalim primitivnim facama sa malog ekrana.

Deca treba da odrastaju uz prave kulturne vrednosti,uz umetnost.

Malim nevinim bićima je potrebno napuniti mozak i telo duhovnom hranom uz pomoć koje će izrasti u normalne ljude sa pravim vrednostima.

Neće ih biti briga ko koji auto vozi, da li su silikoni in ili out, neće kupovati pumpice kako bi napumpavale usne za slikanje selfija od kojih su mnogi imale katasrofalne posledice, da li je to svet u kome treba da odrastaju naša deca.

Pre par nedelja sam došla čak i na ideju da napravim emisiju za decu koja će biti edukativno – zabavnog karaktera ,jer  je to ono što nedostaje na našoj televiziji. I setim se drugara koji radi na tv i pitam ga za mišljenje i on mi sarkastično napiše EDUKATIVNU EMISIJU?

Zamislih se šta nije u redu sa mojim predlogom on kao iz topa odgovara, ali ko će da ti da novac za tako nešto?

Osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda. Da li je moguće da u ovom sistemu sve što je iole normalno zapravo nenormalno?

Ko su ljudi koji su na uredničkim pozicijama i šta oni nude osim šunda ovom gladnom narodu kulture i obrazovanja.

Tragično je u celoj priči to što shvataš posle takvih konstatacija pojedinih ljudi koji rade na tv i pričaju o nekim parama i budžetima koji se ulažu u koje kakve emisije zabavnog karaktera da  zapravo jeste jedan sistem, koji je napravljen da ljudima  ispere mozak i da kada dođu mrtvi umorni sa posla uvali detetu da igra tablet kako bi mogli da odmaraju ne kontrolišući šta ono radi, a on uključi  tv i udri po starletama i pevaljkama. I tako iz dana u dan, dok mozak ne postane popara.

Stoga mi ništa drugo ne preostaje već da zvanično izjavim saučešće akademicima i budućim naraštajima  i da im poručim : Sve će to jednom proći, pitanje je šta će ostati?