Kada je potrebno reći zbogom

Published on 08:55, 04/28,2017

 

Godinama se bavim traganjem za sopstvenom srećom i duševnim mirom. Kada god sam bila blizu ostvarivanja svojih želja javljali su se najveći otpori, strahovi, koji su se manifestovali na različite načine.

Kada sam shvatila da moja očekivanja i predstave o sreći i miru nisu realna promenila sam način i htenja.

Dugi niz godina rada na sebi, rad sa ljudima u grupi, individualno kao kouč, shvatiš da mnogi od nas imaju istu želju da budu srećni, ali sa pitanjem kako?

Nema tu pitanja kako?Nema pitanja zašto?To jeste težnja svakog zdravog čoveka.Većina nas u traganju izgubi iz vida sebe, svoje kapacitete i ograničenja.

Želeti nije dovoljno, potrebno je vredno raditi na sebi kako biste dostigli tu radost življenja, radost trenutka, ali isto tako naučiti i prihvatiti i tugu koja vam je neophodna kako biste omogućili sebi rast. Moja najveća zabluda jeste bila u percepciji sreće da ljudi koji se stalno smeju, koji su zaljubljeni ili naizgled voljeni  sigurno znaju rešenje, ključ srećnog života.

Radosti treba težiti svakoga dana, u malim stvarima, naučiti da iz svakog teškog dana shvatite razlog zašto nam je bio takav, iz ružnih iskustava naučite da nam je dato da ojačamo.

Loši ljudi koji vam se nađu na putu su vam takođe dar, ma koliko to delovalo kao apsurd, ali verujte mi da i od njih imate mnogo da naučite samo ako vi to želite.

Tema koja me je navela da napišem ovaj tekst jeste moje nedavno iskustvo da odustanem od nekog projekta, jer sam počela da se osećam loše od početka rada. Prvo sam mislila da je to strah, jer je projekat lep i vrlo zahtevan. Bilo je i par neprijatnosti koje sam doživela od meni dragih ljudi.

Onda sam sela sama sa sobom i rekla : OK, sada je dosta!

Postoje stvari u životu koje su vredne i koje voliš i to je u redu. Pravo pitanje jeste jesi srećna sada?Odgovor je bio, NE, čvrst ,nikada stabilniji.

Vremenom radom na sebi sam shvatila da moji mehanizmi su se postavili veoma dobro, tako da me zaista štite i rade za mene, a ne protiv mene. Nema više osude zbog odluka koje donosim, nema nerazumevanja drugih zbog njihovih odluka, već odobravanje i prihvatanje.

Stoga kada shvatite da prevazilaženje sopstvenog nezadovoljstva i donošenje realne odluke koja vas možda može i puno koštati,loših komentara, osude drugih više nisu važne, tada znajte da ste na pravom putu. Put koji odaberete, možda se neće dopasti drugima, ali verujte mi najvažnije jeste kako ste vi sa tim.

Moja odluka da napustim projekat koji jeste dobar, možda bi mi doneo i uspeha jeste najbolja do sada, jer znam da ovaj mir i radost odlučnosti koju osećam, zbog ispravnosti ne bi mogao nijedan aplauz da omogući.

Ponekad će vam se učiniti da je vaša odluka sebična, neodgovorna, nepromišljena,ishitrena, ali srce vaše će vam ubrzo dati tačan odgovor, kada sebi postavite pravo pitanje : Kako si sada sa tom odlukom?

Važno je naučiti da zdrava ambicija jeste dobra, ali samo dokle odgovara vašim kapacitetima, kada kažem kapacitetima mislim na vaše osećaje, sve dok se ne osećate anksiozno da se snađete u datoj situaciji.

Kada i sami vidite da vam cilj kojem težite predstavlja opterećenje do te mere da ne funkcionišete svakodnevno, morate preispitati resurse kojima se koristite i da li ste odabrali prava rešenja za ostvarenje.

U mom slučaju, mnogo projekata sam prihvatala jer sam znala da mogu da ostvarim svoje kapacitete u njima, bilo je poteškoća ali su bile prevaziđene jer sam se služila resursima koje imam a to su talenat, upornost, istrajnost i strpljenje, koje mi je bilo za datu situaciju potrebno.

Što se tiče odluke koju sam nedavno donela, odustajanje jeste bilo jedino ispravno rešenje.

Ponekad je bolje odustati u startu kada procenite da to možda i nije za vas, nego prekinuti na pola i nedopričati priču.

Stoga ponekada odluke koje donosite morate dobro preispitati, šta je to što vam cilj donosi, da li vam je to potrebno, šta ćete dobiti ostavarivanjem cilja i najvažnije pitanje koje su moje snage i resursi za ostvarivanje tog cilja?

Ukoliko odgovori koje sebi dajete imaju više negacije nego potvrde, obično može biti i strah u vama, ali ukoliko  potvrdni odgovori ne daju treptaj vašem srcu onda znajte da to i nije ono što vam je u datom trenutku zaista potrebno.

Nikada nije kasno za zbogom, ponekada su to najteži koraci, odluke, ali lakoća nakon odlaska jeste ključ kojem ste težili ,a to jeste vaša sreća i mir.


1 2 3 4 5  Sledeći»