Nisam dugo pisala jer su me mučila razna pitanja...O tome kako se stalno vraćamo na početak, kako je važno učiti na sopstvenim greškama...Gledati tuđe postupke i slušati...

Oduvek sam mislila da je preispitaivanje sopstvenih postupaka najvažnije, s jedne strane jeste, ali u odnosu sa ljudima jedno jeste važno znati da ste uvek podjednako odgovorni za postupke.

Sada će neko reći, ma nemoj, majke ti? Verovali ili ne, ali ne razmišljamo o tome. Često pripisujemo sebi više odgovornosti koje nam drugi ljudi manipulacijom vešto prebace, a vi zbunjeni i preispitujete se gde ste pogrešili, kako je do razočarenja došlo, zabluda je odgovor dragi moji.

Niste na vreme gledali, slušali, pažljivo pravili korake, jer su vas emocije povukle napred i otvorenog srca se dali, a brzo potom zažalili. Dugo sam razmišljala da li se odnosi moraju graditi na reciprocitetu i sve više sam ubeđena da tako mnogi ljudi funkcionišu, nažalost.

Koliko se ti meni daš daću se ja tebi i u suprotnom ako ne dobijem koliko mislim da zaslužujem nisi mi potreban. Jadno je i žalosno što većina gradi odnose na reciprocitetu, ali to je ovo vreme materijalističko donelo, da više ne vidimo ljude očima ljubavi i iskrenosti.

Na moju sreću ili nesreću moja intuicija me nikada nije izneverila. Uvek sam vođena iskrenim emocijama i veoma sam zatvorena po pitanju iskazivanja, ali kada me otključaš imaš me za ceo život. To nije teško iskrenost je ključ, davanje, toplina i poverenje. Sve što jednog čoveka čini pravim čovekom, jeste ljubav i poverenje da ga osoba preko puta neće zajebati i prevariti prvom prilikom kada bude teško, kada bude neslaganja, kada nemate zajedničkih tema, ali ćutanje je znak ljubavi takođe, ako ste zaboravili.

Pitanje KO SAM JA se ne odnosi na krizu identiteta kako kažu psiholozi, već preipitivanje sopstvenih postupaka u odnosu na sebe i druge.

Kakav sam u odnosima sa drugima, zašto se tako ponašaju prema meni, šta sam ja učinio za te ljude da me vole ili ne vole?

Odnosi se grade godinama uz veliki trud, strpljenje, razumevanje, suprostavljanje, podršku, kritiku konstruktivnu, iskrenost i bez manipulacije, kada se već dovoljno upoznate.

Odnosi koje sam imala sa mnogim bivšim prijateljima, zapravo su se bazirali na manipulaciji gde sam ja bila ta koja je dovođena u zabludu, jer sam bila iskrena i davala se nekome ko to nije prepoznavao ili nije jednostavno mogao da uzvrati ni približnom emocijom. Meni u tim odnosima nije bilo važno da li će mi uzvratiti istim intezitetom jer sam znala da je to nemoguće.

Moje emocije su neizdržive kada se dajem, volim ludački, da ponekad se uplašim da ću se od tolike ljubavi ugušiti ili osobu preko puta sebe, pa su često ljudi mislili da time što mi ne uzvraćaju istim intezitetom da im zameram. Naprotiv, uvek sam videla više od drugih.

Znala sam koliko je ko mogao, ali nije želeo. Znala sam šta ja umem, koliko umem i koliko ne umem. Nažalost, u mnogim odnosima pa i partnerskim poznavala sam bolje osobu preko puta sebe nego što je ona sebe poznavala. Pitate se kako?

Godinama sam radila na osvešćivanju mog unutrašnjeg deteta sa kojim sam najčešće komunicirala putem čistih emocija, tačnije prepoznavanjem sopstvenih potreba, kao što su ljubav, toplina u telesnim razmenama i toplina u verbalnim razmenama.

Nije lako bilo naučiti čak mislim da i danas retko ko može to kod mene da vidi, osim ako se potrudi da mi se dovoljno približi, moje detinjasto ponašanje jeste moje unutrašnje dete koje se povremeno otkriva.

Mnogo puta u proceni osobe donosila sam zaključke na osnovu aktiviranja tog mog deteta, kao okidača za radost spajanja sa drugom osobom. To je bio znak da je osoba čiste duše i da nema nikakvu zadnju nameru. U tome mi je i rad sa decom pomogao. Deca nikada ne prilaze otvorenih ruku osobama koje nemaju čiste misli i dobre namere, već im se prvo namršte i pobegnu, jer znaju da nešto nije u redu. Tako sam i ja svoje unutrašnje dete prepoznala. 

Malo ljudi u mom životu su umeli da mi izmame iskreni osmeh ali oni koji su to uspeli, kupili su me za ceo život. Ne moraju to biti osobe koje znam od malih nogu, bile su to osobe sa kojima sam provela par dana u druženju i naša unutrašnja dva deteta su se razumela i povezala.

Zato smatram da je svakoga dana neophodno preispitivati sebe, razgovarati sa sobom, sa vojim unutrašnjim detetom, koje nosi najiskrenije emocije koje vam hrane dušu, neko ga zove intuicijom, neko energijom, ja sam odavno naučila da je to ljubav koju osećate prema sebi iskonska najčistija koja ne sputava, ona vas mora voditi kroz život.