Kada god sednem ispred ovog računara pomislim da nekom vedrijom temom nekome ulepšam dan, sat ili za trenutak udahnem sećanje na nešto drugačije od svakodnevice u kojoj se trenutno nalazi. Zašto je važno ulepšati nekome dan, ukazati na mogućnost drugačije perspektive i na bolji i kvalitetniji odnos sa nekim? Zato što već godinama posmatram koliko se ljudi sve više udaljavaju od suštine svoje, od svojih želja, osećanja, jer za to nemaju vremena, a zapravo nedostatak vremena maskiraju strahom od povezivanja sa bilo kim. Kako smo uspeli tako da emotivno otupimo? Kako smo dozvolili da više nemamo vremena za drage i bitne ljude?

Zašto nam se svako posvećivanje pažnje svelo na razmenu smajlija u porukama ili stiker koji ne govori ništa, a mislimo da sve razumemo. Zašto više nemamo vremena da se zaista zainteresujemo za osobu koja slučajno zaluta u naš život...

Vreme nam je nažalost neprijatelj koji ne pita za godine, iskustva, emocije, veze, ostvarenja, ali tako dođeš u neke godine zrelije u kojima se ja trenutno nalazim i shvatiš da ne želiš sa svakim da popiješ piće, razmeniš koju lepu reč, a kamoli nešto više da čuješ ili saznaš.

Onda dani, meseci, godine prolaze, a ti gledaš dok život prolazi pored tebe, dok ti sanjariš o nekom idealnom odnosu koji će se stvoriti ni otkuda, naleteće onaj pravi na sred ulice, u prolazu i reći: "Da, tebe sam tražio celog života". Bez imalo truda povezaće se vaši pogledi i vi ćete shvatiti da je to,to. Pretužna bajka svake devojke posvećene poslu i obavezama, koja nema vremena kao što sam već napomenula da se posveti nekome, jer od posla i umora ne vidi ni sebe ni druge. Da li je stvarno tako?

Moj primer je sledeći, radila sam na predstavi Snežna kraljica, igrala glavnu ulogu i zaista sam imala mnogo obaveza oko priprema za tu ulogu, oko predstave generalno i same promocije. U tom periodu sam upoznala momka koji se bavio ugostiteljskim poslom, nije imao veze sa glumom. Sećam se da je dolazio svake večeri po mene, iako sam bila veoma umorna i jedva gledala, imala sam snage da se i njemu posvetim i da to malo energije podelim sa njim. 

Divim se sebi iz ove perspektive na šta je čovek spreman kada je zaljubljen, kada su emocije te koje te vode u pravcu koji ti želiš i kada zbog sebe pre svega ti nije teško da se nekome posvetiš. Nažalost, u mom slučaju druge stvari su dovele do toga da sam ostala sama i da i dalje radim na tome da se posvetim nekome na pravi način, ali strah je veći od toga da li zaista možeš danas upoznati osobu koja se zaista želi posvetiti tebi u onoj meri za koju smatraš da je u redu, vredna poštovanja i razumevanja za drugu stranu.

Mnogo puta sam govorila da je želja jedno, a mogućnosti drugo. Način uz pomoć kojeg dolaziš do ostvarenja svojeg cilja ili želje jeste takođe izbor hrabrih. Šta ćemo kada sa druge strane ponestane tih hrabrih? Kada više nemaš pravog sagovornika za istinsko razumevanje i povezanost? Da li su se ljudi umorili od razočaranja koja su na svom putu imali?

Možda su mnogo propatili, kao i ja....ali mene moja želja za upoznavanjem prave ljubavi nikada nije napustila, ma koliko puta pala i promašila svoj novi izbor....

Suština ovog teksta jeste da sam upoznala na svom putu mnogo uplašenih muškaraca, koji nisu imali snagu da me prate, muškarce koji su se krili iza maski samouverenih, ostvarenih, poprilično uplašenih...i danas iz ove perspektive mogu da im se zahvalim što nisu ostali pored mene jer bi me to odvelo u smeru gde ne bih videla sebe...

Iako ostala na ničijoj zemlji danas, veoma ponosna što sam sama, jer za ovo je trebalo imati hrabrosti, odabrati da ostaneš sam, da znaš zašto si tu gde jesi, ostvarena da, nesrećna ne, ali ljubavi za sebe dovoljno...pravo pitanje jeste da li druga strana koja mi se pridruži na mom putu ostvarivanja želja ima za sebe dovoljno ljubavi da bismo išli istom stranom duge..bez straha i maski...i sa puno vremena posvećenosti...jer to je jedino važno...sve ostalo su sitnice

Da biste upoznali nekoga ko deli slična uverenja, ne i vaše snove, razume vas i prati u svakom koraku, pre svega neophodno jeste da upoznate sebe i čujete vašu dušu.

Onog trenutka kada je budete dobro upoznali, kao i vaše potrebe, partner će sam vas pronaći a vi ćete imati vremena da se posvetite kako sebi tako i vašoj drugoj strani koja želi isto što i vi, a to jeste ljubav.

Ne postoji odnos bez posvećenosti, raumevanja, razgovora, iskrenosti, otvorenosti,dobrog seksa. Nema tajnog recepta za večnu sreću, ali ono što može biti vaša samosvest kao saveznik u istinskom prepuštanju, da znate da će biti i lepih i gorkih trenutaka, da ne zaboravite gde ste zajedno pošli, čemu ste težili i gde ćete zajedno stići.