Dugo sam želela tebi da posvetim tekst i dok čitaš da budem u tvojim mislima u svakoj reči, napisanoj na ovom papiru dovoljno dugo da bi shvatio ko sam ja....Nisi imao prilike da me upoznaš, ne znam čak ni da li si to želeo, poželeo na tren možda?
Sve mi sa tobom ovo već sada deluje nestvarno, jer više nisi tu.
Mora da priznam da nikada do sada nikome nisam napisala ovako nešto, ali ovog puta tebi sam poželela, jer ono što osećam nikada ne bih imala hrabrosti da izgovorim, gledajući te u oči.
Upoznao nas je neočekivani prelet očiju, ništa nismo govorili jer su oči i moj osećaj u stomaku sve osetili i rekli da si ti taj.
Plašila sam se i nestajala, susreti nisu nikada trajali dugo...ali dovoljno, da sam bila prepadnuta i bez kontrole nad sobom....osmeh bi me odao i sjaj u očima, iako sam želela da ne primetiš, gluposti izgovorene, kako bih te fascinirala. Kako je to sve smešno i tužno, zar ne?
Tvoje reakcije nije nikada bilo osim osmeha koji je govorio zavodnički i dovoljno neuhvatljivo da me zadržiš da ostanem još koji put više...
Želela sam više, ali rekla do kraja nisam. Mnogo puta rekla i što ne mislim, glumila neuhvatljivu da bih ti se približila, ali sve sebi dalja.
Poželela sam mnogo puta da ti kažem prepusti se, probaj da veruješ, a sama sebi nisam verovala.
Mislila sam da mogu biti tu za tebe uvek i odmah, jer to sam ja kada sam zaljubljena.
Tišina je bila dovoljno duga da shvatim, da ne želim da pored nekoga patim.
Nisam želela da kažem da nisi bio stvaran na tren, da sam poželela sve i odmah sa tobom.
Mislila sam da pored tebe mogu da poletim, da se sebe ponekad setim.
Vreme je bilo za nas od presudnog značaja....Oboje nismo mnogo rekli, pokazali, učinili i distanca je spontano usledila.
U toj dugoj tišini sam sebe spoznala. Podelila sam sa tobom i tu radost, jer me nisi u tišini gušio.
Sve mi je u jednom trenu bilo rečeno. Ti si taj, želim te pored sebe, danas, sutra, zauvek, ne znam da objasnim zašto, kako, jednostavno je važno što si tu. Pored tebe sam zavolela sebe.
Shvatila koliko sam sebi važna, koliko je distanca u odnosu važna, sloboda, podrška tvoja neprimetna, kad - kad koja kritika, sve sam to razumela.
Ne znam da li si ti sada razumeo? Koliko si mi važan postao? Pitanje jeste za nas oboje, da li smo dovoljno hrabri da se pogledamo ponovo jedno drugo i istinu u oči kažemo.
Možda sve ja ovo sanjam, ali me nemoj buditi, jer želim da ova spoznaja moja i dalje traje.
A ti budi samo tu....Ti si mi važan!
Od kada sam uspela daleko od tebe da volim sebe, sada znam da sam konačno spremna i za tebe.
