Period iza mene veoma taman i ničeg lepog se nebih sećala u ovom trenutku.Kako moja umetnička duša meni nalaže uvek gledaj svet ružičastim naočarima, kako god se nešto završilo,tako sam se i uzdigla.Mislim da je ovo godina za mene veoma važna po mnogo čemu. Pre svega po novim ulascima i izlascima na različita vrata svoga skromnog života.

Pre par meseci sam završila glumu, napustila posao koji sam volela ali se nisam osećala dovoljno ispunjena i vezu privela kraju po stoti put. Ponekad vam se čini da stalno imate potrebu da dopričate već ispričanu priču, jer zapravo niste dovoljno jaki da priznate istinu, koju ste odavno znali.

Početak....praznina....pitanja kako sada? Gde sada? Šta sada? Kako sama? Gde se zaputiti?

Lutala jesam mnogo mora da priznam, sama...Bez prijatelja, bez ikoga meni bliskog....

Mnogo suza sam u početku prolila iz straha i neznanja, jer sam svojim lutanjem sebi mnogo nanosila bol.

Kao kada predajem uvek kažem : Mora da znaš koji ti je cilj da bi znao kako ćeš održati govor, u kojem smeru će teći i naravno kako ga zaokružiti.

Eh, dragi moji, ja niti sam od 18.godine znala kuda idem, ni kuda ću stići. Zato sam se i našla ponovo na početku. Neko bi možda ovo video kao promašen život ,jer u 30.godini života shvatiš da opet ništa ne znaš, ali ne i ja.

Ovaj početak jeste za mene kao i za svakog hrabrog čoveka životni izazov, da ponovo pronađem svoj put, bez prijatelja koji su mi bili jastuk kada padnem, dečka da me zagrli i uputi tople reči, porodice da me čuje i vidi. Zašto?

Zato što svih ovih godina nisam bila dovoljno jaka da priznam da sam veoma samostalna, da mogu mnogo toga, samo je potrebno da verujem u sebe i svoje mogućnosti.Na moju sreću, do ovih uvida sam došla predavajući mladim ljudima, sa kojima sam imala bezbroj predivnih emotivnih iskustava, koji su me oplemenili i u ovoj samoći i teskobi ojačali. Veliko im hvala.

Svaki početak za mene je imao drugu stranu svetla, koju u svom mraku traganja nisam videla.

Preispitivanja kada nešto završite kao što je ulaganje u sopstveno znanje, pogotovu u našoj zemlji gde se ono najmanje isplati, dovelo me jeste u zabludu da sam bezvredna i da moje znanje ničemu ne služi.

Međutim, ljudi moji dragi vaše znanje kao i meni moje, pruža vam druge uvide, u vas same, vaše kapacitete i veštine koje posedujete. Kako da ih iskoristite na najbolji mogući način i da spoznate svoj cilj.

Jednom prilikom sam slušala intervju sa glumcem Mićkom Ljubičićem koji je multitalentovan. Kako za glumu,scenski nastup, ali i za marketing i pisanje. Podsetio me je na mene i baš me je zanimalo šta će reći na tu temu. Rekao je zanimljivu rečenicu  - parafraziraću: U početku sam sve svoje talente gledao kao Božiju kaznu, jer me je svaki od mojih talenata vukao na neku stranu, dok nisam shvatio da ih sve mogu povezati i pretvoriti u ono što me ispunjava i što dobro radim. I od jednog takvog čoveka koji je sjajan u svemu što radi, kao komičar imala sam šta pametnog da čujem i spoznam u sebi.

Recimo, juče sam bila na promociji knjige jednog sjajnog intelektualca i zaista velikog poznavaoca istorije,dok je pričao na temu simbolike datuma, kao i poimanje krsta, setila sam se monologa koji sam među prvim izvodila.

Bio je to monolog iz Galeba Čehova, lik Nina koja govori : Sada sam prava glumica, uživam i opijam se na sceni. I sada znam da nije glavno sve ono o čemu sam sanjala slava, sjaj. Važno je da čovek ume podnositi patnju, da ume nositi svoj krst i verovati.I ja verujem i ne plašim se života.

Hvala sjajnom gospodinu, koji je u jednoj simbolici probudio moj davno izbrušeni dijamant koji sam zaboravila, dok sam tragala za svojim likom i svojim motivom da radim baš na tom monologu. Zahvaljujući kojem sam sinoć vratila uvid na moj emocionalni rast.

Svakako znate, svako od vas ko voli i rado čita moje misli uvek dobija informaciju kako o meni ko sam, tako i o sebi ko ste?

Zato sam večeras i poželela da podelim sa vama nekoliko najdubljih i najiskrenijih misli.Ponekad čovek na svom putu traganja za smislom, zaluta, ali to je sasvim u redu. Sada iz ove perspektive mislim da je i bilo poželjno, samo jeste važno da zna i da se vrati sebi, ali nikako isti.

Može zaboraviti gde se uputio, ali ne sme zaboraviti gde treba stići. Može zaboraviti na druge, ali veru u sebe nikada. Takođe, veoma važno što često kažem i na predavanju : Mora se znati cilj, a cilj jeste voleti sebe uvek i svuda.