Oduvek sam maštala da pored mene bude jak muškarac koji će moći da me prati, razume, voli, a pre svega da me se ne boji.  Nikada nisam mogla da razumem zašto se muškarci plaše jakih, ali emotivnih žena.

Da li je problem u njima ili u nama ženama, koje ne žele da se povlače pred prvim problemom ili pred životnim izazovima?

Zašto je strašno pratiti svoje snove, biti slobodan i detinjast, gledati na život sa pozitivne strane?

Ne razumem zašto kada žena kaže tu sam, možeš se osloniti na mene, on i dalje ne veruje?

Zašto je povređenim ljudima teško povratiti veru da je moguće ponovo voleti?Ili se plaše nečeg drugog?

Nisam sigurna koliko puta sam i sama bila izneverena,  povređena i nikada nisam odustajala od ljubavi i dalje sam verovala.

Pomisao na život bez ljubavi mi je uvek bio užasan, nezamisliv. Mnogo puta sam se upuštala u veze sa muškarcima koji su mi naizgled bili dominantni, inteligentni, kao znaju šta hoće, a onda kada shvate da nisam neko ko će ih večno čekati da se smisle i da imam svoje snove i želje, sve se pretvori u noćnu moru.Počinju  emotivne ucene: Mislio sam da smo jedan drugome važni, ti si stalno zauzeta nema prostora za nas, potrebno mi je više vremena za nas, ti si sebična i sl.

Zapitam se, ko je taj muškarac koji je pomislio da može da me stavi u kavez, da mi nameće svoje mišljenje i trudi se da bude dominantan.  

Jednostavno dominantan muškarac se ne pravi da je dominantan već jeste, čak i bez publiciteta.

Snažan muškarac ima realnu predstavu o sebi ko je? Šta želi od svog života, ali i od života sa osobom sa kojom je u vezi. Nema potrebe da je vezuje emotivnim ucenama, kao dete mamu kada ne dobije sisu na vreme, jer ga je ona naučila da je to jedini način da se dete bespomoćno oseća sigurnim.

Sisa i beba da idu zajedno, ali beba i devojka- mama nikako.

Razlika je evidentna između dečaka i muškarca.

Jedino što je meni važno jeste da devojke to treba da prepoznaju i da ne daju svoje vreme, snove, ljubav uzalud dečaku, jer će on sve polupati još prvog puta kada ne bude dobio igračku, koju je dobio od mame.

Ne želim da nipodaštavam ovim tekstom muškarce, već da ukažem da nema potrebe da gubite vreme devojke sa dečacima, jer oni muškarci nikada neće postati , jer se nisu odvojili od sise na vreme.

 

Suština jeste moje priče da vam ova slikovita distinkcija može pomoći i da shvatite da vas se pravi muškarac nikada neće plašiti ma koliko vi jake i ambiciozne bile, a dečak je dečak i on će to uvek i ostati.