Prošlo je godinu dana od kada nisam sa tobom, ali sam tvoje prisustvo osećala svakoga dana, svakoga časa, kao da nikada nisam otišla. Dugo sam se zavaravala da sam krenula dalje, a zapravo se nisam sa mesta pomakla, još sam bila na pragu našeg zajedničkog stana.

Svaka suza je i dalje bila tu, nisam ih puštala da odu, jer sam želela da ih još malo zadržim, kako ne bih sebi priznala da je gotovo.

Svakoga dana  od kada nismo bili zajedno tražila sam nešto u drugima, što bi me vratilo onom osećaju sigurnosti koji sam osećala pored tebe, a koji nisam mogla da podnesem. Tražila sam taj pogled ljubavi i reči blage, kojima si me osvojio ali ih nisam nalazila. Jurila sam u zagrljaje drugog muškarca koji bi imao tvoj osmeh, ali ni to nije bio isti osećaj. Sve je ličilo na tebe, ali bez tebe nije bilo isto.

Nakon, nekog vremena sam upoznala nekoga koji me je osvojio tom harizmom koja je podsetila na tebe, predala sam se u nadi da je to taj osećaj koji mi je pored tebe nedostajao, ali nije me dugo držao. Govorila sam da sam zaljubljena iako u istinu više posle tebe to je bilo zaista nemoguće.

Lagala sam muškarce, plakala, molila za trunku ljubavi, koja će podsećati na tvoju i u tom očaju se izgubila.

Kada sam se konačno vratila sebi, odlučila sam se da napišem ovo pismo tebi, koji si me istinski voleo i od te iste ljubavi ugušio.

Ponekada se nismo razumeli, istina jeste, ali da se nismo poštovali lagali bismo.

Sve smo u jednom trenu imali, bili jedno, a sada je ostala samo ta pusta tišina koja boli jako.

Svakoj ženi bih poželela ovako intezivnu ljubav, koju sam doživela jednom i osetila je vrednom.

Posle takve ljubavi shvatite da više niste isti. Ne volite isto, ne ljubite isto, ne verujete isto.

Ona menja suštinu vašeg bića, kada je napustite teško tu prazninu možete napuniti drugom ljubavlju. Ova je jedinstvena i svaka sledeća jeste njena bleda kopija.  Lagala sam dugo sebe da ću u drugom muškarcu dobiti baš to što mi je neophodno da bih se ponovo osetila voljenom i sigurnom.

Davala prilike i onima koji je ne bi zaslužili nikada i samo jednog jutra se probudila. Kada vidite kako drugi muškarci ne poštuju žene u svom okruženju, kako ih tretiraju kao stvar, kurve, laku zabavu, shvatite koliko je ovaj svet emotivno otupeo. Zapitala sam se zašto je mene ta ljubav jedina onda gušila? Šta me je gonilo da od tako divnog osećaja topline pobegnem?Odgovor mi je otkucao u snu pre nekoliko dana, odgovor je bio : Zrelost.

Ništa više vam od života nije ni potrebno, samo da spoznate vas i vaše misli, a potom da ih prihvatite.

Sada nakon godinu dana izlaska iz veze koju opisujem kao ljubav vrednu svakoga dana, ostavljam za sobom kao iskustvo na osećaj ljubavi, da me podseti šta je to što sam želela.

Bila sam mlada i nezrela za tako intezivne emocije, koje su me prepale, a samim tim i ugušile.

Sada iz ove perspektive znam da sve uvek treba da dođe u momentu kada smo zaista spremni, da primimo i da damo. Svakako, do tada samo strpljivo čekati, osluškivati i pratiti, ne srljati.

Vreme neće biti uzaludno potrošeno ukoliko ga provedete sami sa sobom, biće uzaludno ukoliko jeste sa pogrešnom osobom.

Verujte svom iskustvu, osećaju i preispitajte svoje dalje korake, ko je taj čiji vam pogled i osmeh sada može dati, zagrljaj i ljubav u dvoje.